MARCEL DETTMANN PREPORUČUJE ZENKER BROTHERS!
Zenker Brothers predstavljaju novu generaciju nemačkih producenata koji teže osveženju techno zvuka. To primećuje zvezda kluba Berghain Marcel Dettmann i objašnjava kako njihovi bitovi bez daha ostavljaju svaki podijum za ples.
Bio sam bukiran 2005. ili 2006. godine za Harry Klein klub u Minhenu. Tada sam upoznao Daria Zenkera koji je u to vreme bio rezident kluba. Već je imao svoja izdanja, a njegova etiketa Ilian Tape tek se formirala. Malo kasnije, upoznao sam i njegovog brata Marca. Tada sam se bavio skladištenjem ploča i upravljanjem bazom podataka Hard Wax-a tako da sam bio u prvoj liniji ljudi koji su imali priliku da vide kako braća razvijaju svoj jedinstveni muzički stil. Za mene Ilian Tape definitivno predstavlja novi zvuk Minhena i svaki put kada čujem neku novu traku Zenker Brothersa automatski pomislim na ovaj grad na potpuno isti način kao nekada tokom 90ih slušajući traku Richard Bartza. Pronaći i modelirati sopstvenu estetiku je životni zadatak svakog producenta i sa “Immersion“ albumom Zenker Brothers su ispunili tu misiju.
Jedna od stvari koja mi se zaista dopala na albumu je kako intuitivno aranžmani zvuče. Trake baš rolaju iako postoji samo jedna melodija sa jednim kikom bubnja. Ploča zvuči kao da je zaražena polomljenim zvucima, ali ništa slično rejvu, jer ih oni izvrću na sebi svojstven način. Braća imaju osećaj za rubosni gruv koji zahteva predah i vreme da pokaže svoju snagu. Ja kada puštam njihove trake primećujem da su neki ljudi na početku zbunjeni, a onda nakon par minuta vidi se kako počinju da shvataju. Ako u svojim setovima želim da promenim tempo ili prekinem tok ravnog udarnog techna, a pritom da ne izgubim groove, Zenker Brothers su moje oružje izbora i kada to uradim energija u prostoriji prebacuje se na novi intenzitet.
Na “Immersion“ albumu, niske frekvencije zvuče hrskavo, a bubnjevi su prevučeni izvrnutim sjajem i to je upravo ono što ih razdvaja od britanskih breakbeat i dubstep orijentisanih techno producenata kao što je na primer Hessle Audio camp. “Immersion“ zvuči rejverski, ali dosta manje zategnuto. Zenker Brothers uspeli su da nadju pravu meru prljavog zvuka u svojoj muzici, ono što dosta nedostaje britanskoj produkciji. Moj utisak je da Dariu i Marcu tokom snimanja Immersion-a stvarno ništa drugo nije bilo bitno u tom momentu jer album zvuči kao da su se potpuno oslobodili.
U svom studiju voleo bih da zaključam Zenker Brothers i Patrick Graser aka Answer Code Request i vrlo sam radoznao šta bi od toga ispalo. Estetski, “Immersion“ me podseća na Patrickov rad, posebno na njegov prošlogodišnji debi album koji takodje nije “dance floor“ album. Moje mišljenje je da oni istražuju paralelne zvučne načine, iako su Patrickove trake malo više mzičke i delikatnije. Kao kontrast toga Dariova i Marcova muzika ima tu oštru ivicu i više je orijentisana ka gruvu. Taj zid zvuka naslagan ispred vas, podseća na rejv i očigledno je inspirisan technom 90ih, ali nije previše agresivan, niti previše srećan, samo je istripovan i mračan, baš onakav kakav ja volim.
[facebook https://www.facebook.com/events/1172192122886455]
