Tehnika 8×8: Nakon 10 godina premijerno na Belgrade Techno Festival-u!
Devedeste godine važe za zlatno doba domaće scene elektronske muzike. Tada je sve počelo i na tim stubovima scena i danas stoji. Ko je bio deo toga sa radošću se priseća ovog perioda, a ko nije, sigurno je čuo priče o kultnim žurkama, sada već hramova klaberske kulture, Industrije, Omena, Akademije, Kolosa. I u tom talasu ludila i eksplozije pozitivne energije i nečeg novog što je obuzelo grad nastala je i Tehnika 8×8.
Godina za koju se vezuje početak ove poznate di-džej organizacije je 2000. kada su tri drugara Nesha Tehnika, Marko i Vlada, očarani muzikom, prepoznali miksanje kao poziv i upustili se u avanturu. Njihove karijere su započete u klubovima Barutana, Industrija i Omen, a žanr koji su negovali su tehno i house vešto pomešani sa ostalim muzičkim pravcima i stilovima. Ekipa se proširila 2004. kada su u familiju primili mladog Aleksandra Ivkovića. Organizovali su i žurke pod imenom Synthesis, a svojevremeno su pult delili sa velikanima elektonike poput Richie Hawtin, Josh Wink, Charles Siegling (Technasia), Monika Kruse, Marco Carola, Valentino Kanzyani, Ben Long i mnogim drugim. Sada nakon 17 godina od svog nastanka i 10 godina od poslednje svirke, okupljaju se ponovo specijalnim povodom. Nastupaće na Belgrade Tehno Festivalu i najavljuju đavolski dobru zabavu.
Koja ideja vas je okupila u sastav Tehnika 8×8?
Odrastali smo zajedno i istraživali muziku. Slušali smo Pop, Disco, Rock n Roll, Punk, Hip Hop, Klasiku i Jazz. Techno i house smo nabavljali na kasetama i bili smo oduvani miksevima Carla Coxa, Warlocka, Jeff Milsa i Laurent Garniera. Imali smo pristup maloj arhivi odličnih starih ploča raznih žanrova. Bili smo klinci i tih devedestih godina odrastanje u blokovima bilo je jako dosadno. Nekoliko najluđih klinaca odlučilo je da skupi kintu i naruči mix pult iz Engleske. Tako je sve počelo. Okupili smo se kada smo počeli da miksujemo i da putujemo u Budimpeštu po ploče, to nas je zbližilo. Inspirisani lokalniim jazz blues bandom koji su svoje probe imali redovno u garaži u komšiluku, iznajmili smo garažu i napravili mali di-džej studio u kome su svi mogli da radimo probe sa svojom muzikom u bilo koje doba dana ili noći.
Zašto baš ime Tehnika 8×8?
Sve je počelo u bloku 64 i tako smo smislili ime Tehnika 8×8: 8 puta 8 zbog bloka 64, a Tehnika zato šmo smo bili totalno ludi na gramofonima i efektima.
Kako je funkcionisao sastav Tehnika 8×8, je l to bio kolektiv gde su članovi radili u b2b formaciji ili ste radili i b2b2b ili čak i b2b2b2b?
Potpuno spontano. Back to back nam je nekako bio prirodan pa smo se kombinovali ali smo radili u dosta prilika i Back to back to back to back.
Kako je izgledala promocija žurki tada? Vi ste počinjali i razvijali se u vreme kada internet nije bio zastupljen, a još manje društvene mreže, čak su i mobilni telefoni bili retkost na samom početku?
Radio, televizija, flajeri i plakati. Kada se pojavio dial up internet počele su mailing liste ali to samo za tzv “nrdove” i hard kor fanove. Radio Beograd, B92 i Studio B bili su vrlo popularni pre svega zahvaljujuci dobrim autorskim emisijama. Najradije smo promovisali žurke na radiju ali bilo je i postera, plakata, bilborda i banderoli.
Kako su se ljudi družili, dogovarali, pronalazili, ostajali u kontaktu i tako dalje…
Imao si fiksni telefon i govornice, pa je bilo potrebno malo logistike ali se sve odigravalo malo spontanije.
Kada ste prvi put nastupali u Industirji i koji vam je najveći utisak o tom hramu ove kulture u Beogradu?
Prvi put kada je Tehnika 8×8 radila u Industriji bilo je 1999. godine što je bio sam kraj ere Industrije ali je žurka bila fenomenalna! Beskompromisni techno od 22h do 04h. Napravili smo i zastavu za tu priliku i okačili je iznad miks pulta. Pre tog događaja imali smo nekoliko odličnih gostovanja sa famoznim Teenage Techno Punks koja su bila nezaboravna. Industrija je bilo mesto gde su sve cool face izlazile, tu je dolazilo dosta poznatog sveta i sve je mirisalo na parfem a muzika je bila odlična. Stvarno puno lepih momenata, to je bilo najdraže mesto gde smo se okupljali devedestih godina.
Šta pamtite kao neku autentičnost vašeg sastava koja vas je definisala i dovodila publiku da vas sluša?
Skupljali smo dobre ploče, voleli smo da miksujemo na gramofonima i nismo bili isfolirani. Publici se to dopalo.
U to vreme pored Industrije bilo je aktuelno dosta klubova – Omen, Akademija, Kolos i noćni andegraund život bio je u jeku. Da li biste nam izdvojili neki interesantan momenat vezan za to?
Omen je bio mala Industrija, kultni kutak u srcu Beograda gde se uvek svraćalo pre i posle izlaska. Tamo smo puštali muziku radnim danima. Barutana i Kolos su bile letnje bine pa smo tamo provodili leta a zime u Industriji, Mondu, Akademiji i Domu omladine. Bilo je puno klubova da ne nabrajamo.
Da li je bilo razlike u publici koja se vrtela po klubovima ili su svi išli svuda? Pošto nam se čini da danas beogradski noćni život drugačije funkcioniše. Ekipe su vezane i da kažemo verne određenom klubu.
To se u suštini ne menja. Potrebno je da se slože neke kockice. Dobra muzika, ambijent, zvuk i ekipa su dobitna kombinacija i to se nikada ne menja.
Koja vaša žurka vam je ostala zapečaćena kao najbolji provod ili najjači set koji ste izvrteli?
Najjači set “Synthesis 3” na Kalemegdanu, tri gramofona, “Italo” skandinavski techno. Najjača žurka – Thomas Krome u SKC-u i Adam Beyer na Topčideru.
Neki od vas su promenili životni poziv, neki od vas su ostali u muzici, posle koliko godina je ovo ponovno okupljanje, da li se radujete i šta možemo da očekujemo?
Ovo je stvarno jubilarna prilika da se okupimo posle skoro 10 godina. Većina nas je promenila pozive ali smo nastavili da slušamo i razmenjujemo muziku i da pratimo događaje i dešavanja na globalnoj i lokalnoj sceni. Pripremamo double back to back sa izvrsnom selekcijom techna i housa. Potrudićemo se da bude što spontanije, kao nekada.