Belo, oko mene sve je belo. I ne, nisam na nekom Mladenovom privatnom afteru u vili nadomak Barselone, već sam u Srbiji. Kao i svim klaberima, potrebna mi je neka dobra žurka da mi otkravi um, telo i dušu. I mislim da sam je pronašao. U četvrtak, 1. marta u klubu DOT, iz Niša stiže Alex Bex da uz pomoć Shon-a i Ive Gaica-e zagreju ovu klabersku nečistu krv. Kao sneg naše nesrećne putare u februaru, iznenadila me je količina pozitivne energije koje emituju ova dva vrsna di-džeja, nestrpljivo iščekujući njihov nastup. Kažem dvojica, jer, nažalost, Iva nije mogla da nam se pridruži…

…NA KAFI SA BAŽALCEM

Shon: Iva je jedan svestrani umetnik: profesionalno se bavi slikarstvom, pevala je u bendu dok je živela u Beču, svira klavir i bavi se di-džejingom poslednjih 3-4 godine. Nažalost, zbog porodičnih obaveza, ona nije stigla na kafu, ali poručuje da će žurka biti sjajna i poziva sve da joj prisustvuju.

1) Pored di-džejinga, koji su to vaši drugi talenti?

Alex: Muvanje riba. Nijedna mi nije rekla ne ha ha ha! Šalim se, naravno, izdvojiću kulinarstvo. Otac mi je strastveni lovac koji me je naučio da kuvam i najviše volim da kuvam divljač. Ponekad odem u lov sa njim, ali sam više okrenut ribolovu.

Shon: Možda nije klasičan talenat, ali sam jako kreativan u ugostiteljstvu. Radim kao barmen i barista i vičan sam u latte art-u. Isto kao Alex, bavim se kulinarstvom u slobodno vreme.

2) Let’s talk money. Sećate li se kada ste prvi put bili plaćeni za posao di-džeja?

Alex: Svoj prvi novac od di-džejinga sam zaradio na studentskoj žurci na Pravnom fakultetu u Nišu u klubu Juridikt. Bilo je to 2010. godine i sećam se da sam puštao dobri, stari house.

Shon: Klub muzeja Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu, 2009. godine. Drugar od brata me je bukirao, video da se amaterski bavim time i zvao me da vrtim. Vrteo sam funk, disco, soul. Miksovanje je bilo katastrofa, ali žurka je kompletno uspela!

3) Alex, reci nam nešto više o sceni na Nišavi.

Alex: Niš je odavno bio dobra klabing lokacija. Dobri prostori, dobri izvođači. Od klubova tu su Scena i Feedback kao klubovi gde je uvek živela prava elektronska muzika i alternativna varijanta žurke. Ne dajem prioritet nijednom klubu, ali u Sceni sam najviše puštao i najviše ga poznajem. Zvuk i oprema su savršeni i energija je uvek fantastična. Tu radim već 3 godine, a prošle godine smo ozvaničili naš rad. Došli smo na ideju da napravimo organizaciju Audio Therapy, imali smo dosta gostovanja i zimska sezona je odlično prošla. Leti smo bili na letnjoj pozornici, to je najbolji prostor u Nišu za žurke. Mesto koje ima dušu i zaista je teško rečima ga opisati. Kao rezident letnje pozornice učestvujem u kreiranju njenog programa. Imali smo fenomenalno leto sa prosekom od 1000-1500 ljudi po žurci. Trenutno spremam program za letnju pozornicu za naredno leto. U pregovorima smo sa velikim izvođačima, uskoro najavljujemo sve, spremite se za Niš!

4) U doba hiperprodukcije, ghost produkcija cveta. Kakvi su vaši stavovi o tome?

Shon: Nisam pristalica ghost produkcije uopšte. Ti kroz muziku predstavljaš sebe i besmisleno je da neko radi muziku koja nije tvoja, a tebe predstavlja. Ne bih to radio jer to nisam ja. Treba praviti sam svoju muziku; jednostavno nije fer da vam neko drugi stvara muziku preko koje zarađujete ogromne svote novca. Što se tiče mog stvaranja, konačno imam vremena da se detaljno posvetim tome, i nadam se da ćete vrlo brzo biti u prilici da čujete moj zvuk.

Alex: Slažem se sa Shon-om, treba predstaviti sebe na neki način, da to budeš ti. Da to bude nagrada celog tvog rada i da time pokažeš ko si i šta si. Trenutno stagniram sa produkcijom jer sam u tranziciji muzičkog stila, ali vrlo uskoro stižu nova izdanja.

5) U Srbiji je za sada, nemoguće dobiti DJ licencu – jer ona i ne postoji. Di-džejevi se vode kao rok muzičari ili slično. Kako rešiti ovaj problem?

Alex: Di-džejevi treba da se udruže i zajedno rešavaju sve legalnosti vezane za posao. Mi sada radimo kao samostalna firma i moramo sami da uplaćujemo doprinose za penziju što ne bi trebalo da je tako.

Shon: Ljudi treba da stanu zajedno i budu manje egocentrični. Kad bi zavladala harmonija lako bi se napravilo udruženje. Kada se jednom udružimo publika će više ceniti naš rad. Svi drugi muzičari su udruženi, na primer folk muzičari, koji mnogo lakše i bolje rade svoj posao. Naravno, ne mogu svi da imaju licencu samo što će dati određenu sumu novca. Sve to treba zaslužiti svojim radom.

6) Kao u svakom šou biznisu, i u svetu di-džejinga prisutna je droga. Neki di-džejevi je zloupotrebe i načisto unište svoju, nekada perspektivnu, karijeru.

Alex: Put do uspeha se jednom pruža i di-džejevi moraju konstantno da rade i budu prisutni na sceni. Droga im to omogućava. Problem nastaje kada im to uđe u suštinu življenja i odu lošim putem. Uvek sam se ponašao profesionalno i nikad nisam dozvolio neki propust u organizaciji. Nikad nisam ni konzumirao narkotike, ali volim da popijem, ha ha ha.

Shon: Siguran sam da je bar 90% di-džejeva i generalno svih muzičara bilo u kontaktu sa drogom. Svi muzički nastupi, i taj vid pružanja zabave, u kontaktu su sa tim. Neko više, neko manje. Krivo mi je što se priča da je u elektronskoj muzici to najviše zastupljeno, dok je SVUDA droga prisutna, u svakoj muzici. To nije ništa drugo nego deo sazrevanja i odrastanja koji treba da prođe u nekom trenutku.

7) Kako jedan di-džej da ostane u formi pored velikog broja žurki?

Alex: Ne konzumirati narkotike i povremeno trenirati. Ne treba forsirati aftere kada si već istrošen, a ako radiš aftere, prespavati do tad i otići odmoran.

Shon: Zdrava ishrana, redovno spavanje kada god je moguće i uvek ćeš ostati zdrav i fit.

https://www.facebook.com/events/1686163558112128/